Štednja struje ponajpre uključuje uštede na rasveti, ovo što sledi je nekoliko praktičnih savjeta kako uštedeti na rasveti:

• potrebno je maksimalno iskoristiti dnevno svetlo što se postiže izbegavanjem tamnih zavesa, zaklanjanjem prozora nepotrebnim predmetima, čišćenjem prozora itd.
• redovito čišćenje rasvetnih mjesta, jer nečista rasvetna mesta smanjuju njihov učinak i do 40%.
• usmerite rasvetna mesta na željena područja kako bi ista osvetljavala nepotrebna područja, pri tome dobro je koristiti halogene sijalice koje proizvode fokusiranu i intenzivniju svetlost i pri tome troše i do 40% manje električne energije.
• upotreba štednih sijalica. Štedne, odnosno fluorokompaktne sijalice za istu količinu osvetljenja  troše oko pet do šest puta manje električne energije, a imaju desetak puta duži vek trajanja od običnih sijalica sa trajnom niti. Neki ljudi se ne mogu priviknuti na drugačiju svetlost koju daju te sijalice i na njihovu skuplju cijenu, za razliku od običnih, pa ih izbegavaju, a što ne bi smeo biti razlog jer se štednim sijalicama može uštedeti i do 150 din godišnje po jednoj sijalici, dovoljno da se štedna sijalica isplati za jednu godinu.
• kupovinom sijalica energetskog razreda A može se uštedeti i do 35% na potrošnji električne energije za razliku od npr. sijalica energetskog razreda D
• pametno je ugraditi rasvetna tela sa senzorima pokreta posebno na mestima koja retko posećujete i na kojima kratko boravite.

Kao i kod sijalica  tako se i kod kućnih aparata preporučuje kupovina uređaja koji spadaju u energetski razred A koji takođe troše i do 35% manje električne energije za razliku od uređaja energetskog razreda D. Važno je napomenuti da za hladnjake i zamrzivače postoje i klase A+ i A++ koje naravno troše još manje električne energije. Tu je naravno problem cena jer su uređaji većeg energetskog razreda (A) skuplji u startu, ali se s vremenom sigurno isplate.

Regulišite temperaturu u hladnjaku, npr. zimi možete smanjiti temperaturu u hladnjaku jer je napolju hladnije. Smanjenjem temperature za 10oC možete uštedjeti i do 5% energije.

Što se tiče mašina za veš pripazite da imate mašinu koje zadovoljava vaše potrebe, tj. da ne kupujete mašinu za 7kg ako je vam dosta ona od 3kg, takođe današnja sredstva za pranje kvalitetno peru odeću i na manjim temperaturama, pa na taj način štedite električnu energiju. Uštedeti se može i na centrifugiranju, nameštanjem centrifuge na oko 1500 okr/min može se uštedeti i do 30% električne energije.  Naravno izbegavajte sušilice za veš i ako imate mogućnosti, sušite veš na vazduhu.

Kod mašina za pranje posuđa trebalo bi izbegavati programe koji imaju u sebi sušenje posuđa, umjesto toga, malo krpu u ruke i električna energija se uštedi. Takođe možete uštedeti električnu energiju ako mašinu priključite na toplu vodu pa ona troši manje električne energije za zagrevanje vode, to je isplativo samo ako vam je proizvodnja tople voda jeftinija od električne energije potrebne za zagrevanje iste.

Kod kuvanja na struju je bitno da kuvate sa poklopcem i na taj način toplota ostaje u posudi što dovodi do 20% uštede energije. Hrana će se brže skuvati ako posuda bolje prijanja na grejaću ploču šporeta što znači da treba upotrebljavati posude sa ravnim i glatkim dnom. Staklokeramičke ploče su korisnije od klasičnih ploča. Ista stvar je i kod pećnica koje imaju ugrađen ventilator, one mogu uštedeti oko 10% električne energije. Pri svakom otvaranju vrata pećnice za vreme pečenja gubi se do 20% topline, pa to radite što ređe. Kod priprema malih količina hrane ako ste u mogućnosti koristite mikrotalasnu pećnicu jer one mogu uštedeti i do 50% električne energije.

Kod ostalih kućnih  aparata izbegavajte njihov radu u „stand by“ načinu rada jer na taj način možete uštedeti i do 5% ukupne električne energije u kući. Takođr pripazite i da punjače ne ostavljate utaknute u struju jer još uvijek neki rade i ako ne pune vaš uređaj.

Što se tiče računara važno je napomenuti da „Screen saver“ ne štedi energiju već samo ekran, također gasite monitor kad vam nije potreban jer on troši više od pola energije cijelog sistema računara.

S obzirom da danas brojna domaćinstva imaju klima uređaje koji su veliki potrošači električne energije, svakako savetujemo kad se kupuju klime da se pazi na energetski razred u kojem se klima uređaj nalazi i da se ne kupuje klima većeg kapaciteta nego što je potrebna da rashladi vašu kvadraturu stana. Na tržištu postoje i klima uređaji s inverterom koji postižu velike uštede za razliku od običnih klima uređaja. Takođe, upozoravamo i savetujemo vam da prilagodite unutrašnju temperaturu spoljašnjoj što znači da unutrašnja temperatura ne bude niža od spoljašnje u proseku za više od 5oC.

Izvor: rezije.hr

Priredio: Nikolić Stefan

Danas više od polovine Italijana reciklira ostatke hrane za pripremu novih obroka, pokušavajući da uštedi i snađe se u recesiji, rezultati su najnovijeg istraživanja.

Prema rezultatima istraživanja udruženja za proizvodnju hrane Coldiretti, 59 posto Italijana ponovo koristi ostatke testenine, hleba i povrća u pokušaju da sastavi kraj sa krajem, što samo naglašava kako mjere štednje i nezaposlenost pogađaju novčanike.

 Italija godišnje baci 10 miliona tona hrane, što je oko 11 milijardi eura, navodi Reuters. Ali, istraživanje pod nazivom Ponašanje Italijana u vreme krize, koje je provedeno zajedno sa statističkom grupom SVG, ukazuje na to da su Italijani silom prilika postali skromni i više ne bacaju hranu.

Iako je Italija zemlja bogate kulinarske tradicije, ona se većinom bazira na siromašnim sastojcima, što datira od kraja Drugog svjetskog rata, kada je bila nestašica hrane.

Toskanska supa ribollita, venecijanska pinca i napuljska pasta fritatta zvuče kao neki gurmanski specijaliteti, ali sva ova jela zasnivaju se na recikliranim ostacima hrane, povrća i tjestenine. Očekuje se da će ove godine biti najmanja potrošnja od Drugog svetskog rata.

Coldiretti je saopštio da je svaka četvrta porodica u Italiji u teškoj ekonomskoj situaciji. Planirano povećanje poreza na dodatnu vrednost od jedan posto, koje stupa na snagu u julu naredne godine, koštaće porodice dodatnih 500 miliona eura u povećanju cijena.

Izvor: www.oslobodjenje.ba

Priredio: Nikolić Stefan

Baterije su vrlo male, ali često korišćene, pa treba sprečiti njihov ulazak u komunalni otpad jer mogu prouzrokovati probleme u okolini. Njihov je maseni udeo u komunalnomu otpadumali. Na primer u Velikoj Britaniji 0,1 do 0,2 %, ali svake se godine oko 20 000 do 40 000 tona baterija nađe u otpadu. Da baterije ne postanu izvor zagađenja, treba  sprečiti njihov kontakt sa okolinom, što znači da ih treba reciklirati. To zahteva njihovo sakupljanje, razvrstavanje, transport i reciklažu. Da bi reciklaža baterija bila održiva, proces mora biti delotvoran u dobijanju materijala koji se može ponovo upotrebiti, ali mora biti i ekološki i ekonomski prihvatljiv. Baterije se prikupljaju na razne načine, kao putem tzv. banaka baterija, vraćanjem starih baterija pri kupovini novih, prikupljanjem s ostalim opasnim kućnim otpadom i sl.

Glavna prednost reciklaže baterija jeste smanjenje primarne proizvodnje materijala i energije, kao i manje emisije žive, olova i kadmijuma iz prostora za uništavanje otpada.

Istraživanja pokazuju da se baterije opšte namene bez dodatka žive, mogu uspešno reciklirati u metalnoj industriji i to oko 55 % težine baterija. Niz specijalizovanih postrojenja reciklira baterije koristeći pirolizu. Stare se baterije zagrevaju na 300°C do 750°C bez prisustva vazduha, živa isparava, kondenzuje se. Ostali metalni sastojci se dobijaju u daljem procesu. Na taj način može se iskoristiti više od polovine starih baterija, pa se iz 1000 kg starih baterija dobije 390 kg smeše gvožđa (55 %), mangana (40 %) i nikla/bakra (5 %)  u čeličani, 200 kg 99 procentnog cinka u postrojenju za galvanizaciju, 1,5 kg 99,995 procentne žive u industriji.

Baterije mogu sadržati otrovne teške metale kadmijum, živu i olovo. Budući da potrošačima nije lako da razlikuju otrovne baterije od neotrovnih, Švedska je rešila da se sve baterije moraju sakupljati, čime se sprečava zagađivanje okoline ovim metalima. Kako bi se baterije odstranjivale na ekološki način, sve baterije i proizvodi sa ugrađenim baterijama moraju da se sakupe i sortiraju. Cilj je da se izbegne bacanje baterija ili proizvoda sa ugrađenim baterijama zajedno sa smećem iz domaćinstva.

Prema Propisu o baterijama, prodavci treba da obaveste potrošače gde mogu da odnesu potrošene baterije. Osim toga, prodavci proizvoda sa ugrađenim opasnim baterijama moraju da prime nazad te proizvode na kraju radnog veka i da se pobrinu da se oni odnesu u stanicu za sakupljanje koju je odredila opština. Projekat za sakupljanje baterija je počeo kao informativna kampanja u 1999. kako bi se povećala svest javnosti o smanjenju zagađenja životne sredine opasnim otpadom.

Izvor: nastavatiofizika.wordpress.com

Priredio: Nikolić Stefan